Након комерцијализације најлонских и полиамидних влакана, у циљу даље консолидације свог технолошког лидерства у односу на конкуренте, ДуПонт је 1948. године предложио дугорочни нови план развоја влакана. Два важна циља су развој супер синтетичких влакана отпорних на топлоту азбеста. и крутост стаклених влакана како би се задовољиле потребе важних области као што су падобран и отпорност на метке.
Експериментални резултати показују да је ароматични полиамид најперспективнији влакнасти материјал високе чврстоће и високог модула који је започео истраживање и развој ароматичних полиамидних полимера и влакана. Научници као што су Пв, Морган, Слепхание Кволек, Тхомас Баир и Херберт Бладе су постигли Велики напредак је направљен, а ППДТ влакна високе чврстоће и високог модула су успешно припремљена.
Од 1962. до 1974. ПВМорган, Степхание Кволек и Тхомас Баир синтетизовали су десетине ароматичних полиамидних полимера и успоставили услове процеса синтезе пара-ароматичних полиамида високе молекуларне тежине.
Године 1964. С.ЛКволек је синтетизовао полипарабенамид (ПБА) полимер и открио својства течних кристала пара-арамидног раствора. Године 1965. Кволек је припремио златно жуто ПБА влакно (Фибер-Б) поступком мокрог и сувог предења, што је било прво високо модулно пара-арамидно влакно које је ДуПонт успешно испредао.
Дана 16. априла 1970. године, Бладе је успешно произвео филаменте са чврстоћом ломљења од 18 г/ден након континуираних експеримената користећи само-дизајниран двоструко једноставан уређај за мешање.
Са својим несумњивим исплативим предностима, ППДТ је заменио Фибер-Б да би постигао индустријализацију и званично одредио назив производа каоКевлар® .
